Del Ponteova je za beogradski dnevnik "Pres" rekla da zna ko je uništio dokaze u trgovini ljudskim organima kosovskih Srba, ali da ona nije imala nikakve veze sa tim.

        "Za to da su dokazi uništeni saznala sam u medijima, kada sam već bila na dužnosti ambasadora Švajcarske u Argentini. Nikako ranije. Sigurna sam da je kancelarija tužioca provela istragu o tome i da tačno znaju ko je donio odluku da se unište dokazi, kao što znaju i da ja nisam bila obaviještena o tome", naglasila je Del Ponteova, koja je ranije optužila NATO i Unmik da su spriječili istragu o trgovini organima na Kosovu.

        Del Ponteova je bila glavni tužilac Haškog tribunala od 1999. do kraja 2007. godine, prikupljeni dokazi o "Žutoj kući" uništeni su u Hagu 2005. godine, a Bramerc tvrdi da je to učinjeno po nalogu njenog tužilaštva.

        Nekadašnji šef Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojša Čović izjavio je da je ovaj centar 2001. i 2002. godine sa ministarstvima dostavljao Tribunalu saznanja o otmicama na Kosovu i Metohiji, potencijalnim lokacijama masovnih grobnica i gdje su oteti držani kako na Kosovu i Metohiji, tako i u Albaniji.

        "Svi podaci nastali su na osnovu izveštaja vojnih i policijskih bezbednosnih struktura, kao i Ministarstva pravde. Taj materijal je sistematizovan i predat Haškom tužilaštvu i Del Ponteovoj, Unmiku i šefu Unmikove kancelarije za nestala lica i forenziku Hoze Pablu Baraibaru", rekao je Čović.

        On je naveo da je Beograd tražio da Tribunal i međunarodna zajednica obezbijede formiranje zajedničke komisije za obilazak lokacija Kuks i Tropoja u Albaniji, ali da je odgovor bio da Albanija to ne dozvoljava, te napomenuo da su ti materijali podijeljeni i Savjetu bezbjednosti UN i ambasadorima država UN u Beogradu.

        "Takođe, dobili smo informacije da je prva misija Kfora, koja je ušla na Kosovo 1999. godine, kada se dogodio najveći broj otmica, imala svoju arhivu o tim događajima. Tražili smo od Kfora i Unmika tu arhivu. Međutim, izgovori su bili: prvi - da je to Kfor odneo sa sobom, drugi - da je to predato nekom institutu u Varšavi ili Bartislavi, treći - da NATO treba da da saglasnost i četvrti - da je sve to kod tadašnjeg šefa Unmika Bernara Kušnera", rekao je Čović.

        On je naveo da je na kraju rečeno da NATO nije saglasan da se Beogradu dostave podaci, kao i da NATO ne može da prihvati podatke srpske strane koji su dostavljeni Haškom tužilaštvu, jer to su, tobože, radile službe bezbjednosti iz "Miloševićevog vremena". /kraj/jn/sak